Vežba1

vežbe osloncem na ribstol

Pretkolni i uskloni do zaklona su osnovni pokreti trupa i zato im se ovom prilikom posvećuje posebna pažnja. Optimalnim tonusom muskulature prednje i zadnje strane trupa učvršćuje se grudni koš, karlica I kičmeni stub kao osnov za izvođenje pokreta ekstremiteta pojedinačno, u nizu više njih i u raznim kombinacijama.
Vežba se izvodi osloncem na ribstolu, na nekoj drugoj spravi ili zidu.
Obratiti pažnju na početni stav: licem ka ribstolu iz spetnog stava maksimalno opruženih nogu u zglobu kolena, ruke u uzručenju zategnute u zglobu ramena i lakta. Pokret počinje potiskivanjem bokova unazad i nastavlja se sve do vodoravnog pretklona osloncem šakama na ribstolu. Ruke su ćvrsto priljubljene uz uši za sve vreme ovog pokreta. Nekoliko puta zibati potiskivanjem ramena i grudnog na dole. Usklon izvesti aktiviranjem leđne muskulature tako da ruke pri tom zadržavaju početni položaj. Ovu vežbu treba dugo ponavljati pošto se u slobodnom prostoru najčešće ne može pravilno izvoditi zbog nedovoljnog obima i pokteljivosti zglobova ramenog pojasa, kičme i nogu.
Karakteristične greške na koje se u ovom prikazu ukazuje su sledeće: vežbači, početnici, obićno prvo oslone ruke na pritku pa tek tada sledi pretklon do vodoravnog položaja, a u usklonu prvo se odgurnu rukama, a zatim sledi usklon. Na taj način se isključuje centralni pokret iz karlice i veća angžovanost leđne muskuature kao preventive za pojavu deformiteta kičmenog stuba. Da bi se izbegle ove velike greške koje su karakteristične u našoj praksi, treba koristiti palicu koja se postavi iza vrata i ispred nadlaktica, ruke opruženih laktova. Ovako izvedenom vežbom “prinudno” se obezbeđuje centralni pokret iz karlice I maksimalno angažovanje leđne musculature što je bitno da bi se pretklon pravilno izvodio bez oslonca što je krajnji cilj.